U avgustu, tačnije za seosku slavu kod mojih roditelja u Bavaništu, srela sam se sa bratom od tetke i njegovom porodicom - Smiljkovićima. Moji dragi Dejan i Sanja imaju četvoro dece - Milana (17g), Marka (8g), Marinu (7g) i Marijanu (1,5g). Nažalost, zbog mojih i njihovih obaveza i neorganizovanosti, viđamo se jako retko, ali na proslavi seoske slave u Bavaništu obavezno. Tako je Velika gospojina u Bavaništu postala naše porodično okupljanje.
Prošle godine sam odlučila da manjoj deci napravim prekrivače. Napravila sam jedan za Marijanu i jedan za Marka. Prikazani su u ovom ranijem postu, iz prošle godine.
Ove godine sam napravila još jedan, za Marinu. Prekrivač je od posteljinskog platna, mašinski prošiven.
 |
| lice pekrivača |
Posebno mi se sviđa što sam prekrivač prošila narandžastim koncem - slobodnim štepom. Na poleđini se, naravno bolje vidi.
Moram da priznam da mi ovaj prekrivač ulazi u tri najlepša koja sma uradila, pored prekrivača za Luku i Nađu.
Dragi moji Smiljkovići, želim vam da se lepo ušuškate ispod pokrivača.
Нема коментара:
Постави коментар